Sa otplatom kredita na kraju prošle godine kasnilo je tačno 90.433 građana, 10.468 poljoprivrednika i oko 16.000 preduzeća, stoji u izveštaju Kreditnog biroa u koji je “Blic” imao uvid. Bankari strahuju od novih gubitaka u privredi i rasta nezaposlenosti, te najavljuju nove probleme sa otplatom kredita.

Ukupno 116.000 klijenata ili svaki deseti dužnik u bankama više nema novca da redovno otplaćuje kredite. Od marta 2011. ovaj broj je povećan za oko 6.000, od čega se najviše odnosi na fizička lica. Danas svoje obaveze redovno ne izmiruje svaki jedanaesti građanin, sa otplatom kasni svaki četvrti poljoprivrednik i svako peto pravno lice.

M. Miletić, autoprevoznik iz Beograda, uspeo je da otplati gotovinski kredit, ali ga sada muči stambeni.

- Kada sam kupio stan krajem 2005. godine, mesečna rata je iznosila 180 evra, a sada je iznad 250 evra. Prvo mi je pre godinu dana smanjena plata za 20 odsto, ali sam kredit nastavio da otplaćujem zahvaljujući ušteđevini. Plata mi je potom smanjena skoro upola, ušteđevine više nemam, a kredit ne otplaćujem tri meseca. Iz banke zovu redovno, a ja i dalje tražim izgovore i drugi posao - priča on.

Zoran Petrović, zamenik predsednika IO “Rajfajzen banke” kaže da ne vidi vrh u pogledu učešća loših plasmana.

- Argumenti su nove, niže procene privrednog rasta kao posledica dešavanja u Evropi koja je naš ključni partner. Takođe, ne zaustavlja se ni pad stope nezaposlenosti, a tada pada i broj kreditno sposobnih građana. A, posledice su višestruke, od usporavanja kreditne aktivnosti, što znači manje kredita, do skupljih zajmova i ograničene ekonomske aktivnosti - kaže Petrović za “Blic”.

Najnoviji podaci govore da problemi sa kašnjenjem u otplati jenjavaju. U odnosu na septembar prošle godine broj problematićnih kredita smanjen je za oko 1.000, ali poznavaoci upozoravaju da bi novi negativan talas neplatiša trebalo očekivati tokom cele godine. Ocena je da će kriza u Evropi značiti i pad tražnje u Srbiji. Praktično, to će za naša preduzeća značiti pad proizvodnje, ali i smanjenje plata i broja radnika.

- Banke su likvidne, situacija je stabilna, ali se ne može reći da je dobro. Nesporno je da će se kriza iz realnog sektora brže prelivati u finansijski, da privreda posluje sa gubitkom i da građani ostaju bez posla ili sa manjim platama. Krajem prošle godine smo imali poboljšanje u otplati kredita. Može biti da je neka banka imala veliki otpis potraživanja, ali u ovoj godini realno je očekivati negativan trend. Mi u banci imamo sedam-osam loših zajmova, što nije mnogo, ali je zabrinjavajuće to što je iznos dupliran za pola godine - ocenio je predsednik IO jedne veće banke u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita konstantno raste i dostiglo je 19,3 odsto, s tim što najviše kašnjenje u otplati beleži privreda - 22,3 odsto, dok među građanima probleme sa kašnjenjem ima njih 8,4 odsto. U klubu 17 evropskih ekonomija u razvoju od Srbije je lošije plasirana samo Litvanija.

U “Unikredit banci” ističu da će nivo problematičnih kredita u ovoj godini zavisiti isključivo od dešavanja u privredi.

- Ako firme budu kasnile u otplati kredita, to će se preko plata, preliti i na građane. Sve će zavisiti od likvidnosti preduzeća - kaže za “Blic” Nikola Vuletić, direktor Direkcije za komercijalne poslove u Unikredit banci.

On objašnjava da se bankarima crvena lampica pali već kada problematični krediti dostignu dva-tri odsto.

I Vladimir Vukotić, predsednik IO “Oportjuniti banke”, očekuje tešku godinu.

- Najviše će biti pogođeni građevinski i trgovinski sektor, ali i sve što ima prizvuk luksuza, poput boljih restorana. To je trend i iz prethodne godine. S druge strane, građanima je najveći problem rast nezaposlenosti, te neredovne plate, uz neventualni rast kursa koji poskupljuje kredite - kaže Vukotić.

Blic